Pravni fakultet (Sveučilište u Splitu)
Pravni fakultet (Sveučilište u Splitu)
  • ???
  • građanskopravna kompenzacija koja nastaje dispozicijom stranaka

Pravni fakultet

Domovinskog rata 8
21000 Split
Hrvatska

+385 (21)
Centrala.: 39 35 00
Tajništvo: Fax: 39 35 97
Fax (porta): 39 35 96
Dekanat 39 35 02
Referada 39 35 72
Knjižnica tel./fax 39 35 75
OIB: 03541568700

Žiro račun: HR212330003-1100030638

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu » God. 45 (2008), Broj 3 (89)

Položaj maloletnika u novom krivičnom pravu Republike Srbije

ISSN 1847-0459

Ključni naslov: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu (Online)
Skraćeni ključni naslov: Zb. rad. Prav. fak. Splitu (Online)
Početkom 2006. godine u Republici Srbiji je stupilo na snagu novo maloletničko (materijalno, procesno i izvršno) krivično pravo. Na taj način je okončavajući reformu kaznenog prava Republika Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Hrvatska), pa je na poseban, specifi čan način odredila krivičnopravni status maloletnika. Ta specifi čnost se ogleda u više pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čime su maloletnici u svom krivičnopravnom položaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao učinilaca krivičnih dela, 2) odredjena je posebna nadležnost okružnih sudova za postupanje u krivičnim predmetima maloletnih učinilaca krivičnih dela, 3) predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja u organima krivičnog pravosudja učestvuju u krivičnom postupku prema malololetnim učiniocima krivičnih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - “sertifi kata) i 4) pored krivičnih sankcija zakon je prema maloletnim učiniocima krivičnih dela predvideo mogućnost izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) – kao sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili vođenje krivičnog postupka. Upravo o novom krivičnopravnom položaju maloletnih učinilaca krivičnih dela i novim institutima restorativne pravde sa teorijskog, praktičnog i uporednopravnog aspekta govori i ovaj rad.
1. POJAM MALOLETNIČKOG KRIVIČNOG PRAVA


Maloletničko krivično pravo je deo, segment krivičnog prava jedne zemlje koje zbog obilja specifičnih rešenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja dobija karakter samostalne pozitivnopravne, ali i naučne discipline. Radi se, naime, o posebnoj, zaokruženoj i autonomnoj celini koja sadrži niz specifičnih rešenja u odnosu na punoletne učinioce krivičnih dela . Neretko se stoga u literaturi za ovu granu prava upotrebljava naziv para-krivično pravo ili kvazi-krivično pravo koje se odnosi na maloletna lica. Ono predstavlja zakonskih propisa kojima se određuje krivičnopravni status maloletnih lica (kao učinilaca krivičnih dela odnosno maloletnih lica kao žrtava krivičnih dela). To je pravo koje propisuje poseban tretman prema maloletnim učiniocima krivičnih dela . Tako ovaj naziv za koji se često u pravnoj teoriji određuje kao kriminalno-politički postulat obuhvata granu prava sa krivičnopravim odredbama koje se primenjuju na maloletne učinioce krivičnih dela i koje odslikavaju poseban, specifičan karakter ove grane prava .

Radi se o pravu koje se zasniva na ličnosti učinioca delikta (Taterstrafrecht), a ne na samom deliktu (Tatstraftrecht) . Ili drugim rečima, to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se određuje sistem krivičnih sankcija za maloletne učinioce krivičnih dela , a pod određenim uslovima i za punoletne učinioce, te postupak za izricanje i izvršenje ovih sankcija od strane nadležnih državnih organa . Stoga se može reći da maloletničko krivično pravo prelazi okvire krivičnog prava jer obuhvata ne samo krivičnopravne odredbe materijalno pravne sadržine, već i odredbe procesnog i izvršnog krivičnog prava u meri i u obimu koji se odnosi na maloletne učinioce krivičnih dela.

Maloletničko krivično pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa kojima je regulisan položaj (prava i obaveze) maloletnika u krivičnom pravu u celosti . Ove odredbe se, prvo, odnose na pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivičnog prava (aktivni i pasivni subjekt), na vrste, uslove i način propisivanja i izricanja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, postupak za izricanje krivičnih sankcija za maloletnike (koji predstavlja posebnu, specifičnu vrstu krivičnog postupka – specifičnog po organima za pokretanje i vođenje krivičnog postupka i za izricanje i izvršenje krivičnih sankcija, arhitektonici i toku postupka i učešću posebnih vandsudskih – posebno vankrivičnosudskih organa u postupku izricanja i izvršenja krivičnih sankcija) i na kraju postupak izvršenja izrečenih krivičnih sankcija. Ono se nizom svojih odredbi sadržinski, a i po formi izdvaja od krivičnog prava koje se primenjuje prema punoletnim učiniocima krivičnih dela. Pod određenim zakonom predviđenim uslovima ono se izuzetno primenjuje i prema punoletnim učiniocima krivičnih dela .


2. SISTEM MALOLETNIČKOG KRIVIČNOG PRAVA


Iz pojmovnog određivanja maloletničkog krivičnog prava proizilazi da se u okviru njega razlikuje više delova koji svaki za sebe predstavlja samostalnu i autonomnu granu prava, ali koji sadržinski, po formi i cilju koji treba da ostvare čine jedinstvenu granu pozitivnog kaznenog (krivičnog) prava . Tako sistem maloletničkog krivičnog prava čine :

1) materijalno krivično pravo – sistem zakonskih propisa kojima se određuje krivičnopravni status i položaj (prava i obaveze) maloletnih učinilaca krivičnih dela i sistem krivičnih sankcija za maloletnike (vaspitne mere i kazna maloletničkog zatvora) kao i alternativne mere ( vaspitni nalozi kao sredstvo diverzionog modela maloletničkog krivičnog prava),

2) procesno krivično pravo – sistem zakonskih propisa kojima se određuje pojam, organizacija i nadležnost organa maloletničkog krivičnog pravosuđa, pokretanje i vođenje krivičnog postupka , tok i arhitektonika prvostepenog i postupka po pravnim lekovima prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i

3) izvršno krivično pravo – sistem zakonskih i podzakonskih propisa kojima se određuje organizacija i nadležnost državnih organa i postupak izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija i drugih alternativnih mera (vaspitnih naloga) koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Konačno, u okviru sistema maloletničkog krivičnog prava izdvajaju se i zakonske odredbe o zaštiti dece i maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku.


3. IZVORI MALOLETNIČKOG KRIVIČNOG PRAVA


Sledeći tendenecije prisutne poslednjih decenija u nekim evropskim zemljama (Nemačka, Francuska, Hrvatska), i u Republici Srbiji je pri nedavno izvedenoj radikalnoj reformi u oblasti krivičnog prava donet poseban (Lex specialis) Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZOMUKD) . Na taj način je maloletničko krivično pravo formalno izdvojeno iz Krivičnog zakonika odnosno Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Danas je u Republici Srbiji navedeni zakon osnovni, neposredni izvor maloletničkog krivičnog prava koje ima primat u primeni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, a pod određenim zakonskim uslovima i prema punoletnim licima.

No, kao izvor maloletničkog krivičnog prava takođe se javlja i Krivični zakonik Republike Srbije odnosno sporedno, dopunsko ili pomoćno krivično pravo pri određivanju pojma, elemenata i karakteristika krivičnih dela na strani čijih učinilaca (u svojstvu izvršioca, saizvršioca ili saučesnika) se javljaju maloletna lica. Takođe i svi drugi pravni izvori (međunarodni ugovori, sudska praksa, podzakonski akti, pravna teorija, običajno pravo) na posredan način se javljaju kao izvor ove grane prava na način i u obimu kojim upotpunjuje krivičnopravne odredbe (materijalnog, procesnog i izvršnog krivičnog prava) .


4. KARAKTERISTIKE MATERIJALNOG KRIVIČNOG PRAVA


U krivičnom pravu Republike Srbije prvo su Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika FNRJ iz 1959. godine izdvojene odredbe o kažnjavanju maloletnih učinilaca krivičnih dela u posebno poglavlje . Takođe u Zakoniku o krivičnom postupku su bile predviđene posebne odredbe o postupku prema maloletnicima (čl. 464-504. ZKP u Republici Srbiji u važnosti do donošenja posebnog zakona 2005. godine), dok Zakon o izvršenju krivičnih sankcija (u Republici Srbiji samo do 1. januara 2006. godine) predviđa postupak, način i uslove izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija. Tako je stvoreno maloletničko krivično pravo sa sledećim karakteristikama :

1) Krivičnopravne odredbe se ne odnose na lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina (član 2. ZOMUKD). Takva lica se nazivaju ''deca'' i oni nisu aktivni subjekt krivičnog prava. Prema njima je u potpunosti isključena primena krivičnog prava, ali oni zato podležu primeni odredbi nekih drugih grana prava (porodičnog prava, prava socijalnog staranja, prekršajnog prava i sl).

2) Štaviše strogo posmatrano, jezičkim i gramatičkim tumačenjem pojam ''maloletnog učinioca krivičnog dela'' nije moguć, jer krivičnog dela nema bez postojanja krivice na strani njegovog učinioca (prema objektivno-subjektivnom shvatanju pojma krivičnog dela iz člana 14. KZ RS). Takođe je pojam krivice nespojiv (inkopatibilan) sa pojmom deteta pa čak i sa pojmom maloletnika. Stoga i sam Krivični zakonik upotrebljava prilično nemuštu formulaciju '' maloletnik koji je izvršio protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo''. I dalje, isključeno je postojanje i utvrđivanje krivice maloletnih učinilaca krivičnih dela .

3) Maloletničko krivično pravo kao zaokruženi sistem krivičnopravnih propisa koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je lišen brojnih pojmova i instituta koje inače poznaje krivično pravo koje se primenjuje prema punoletnim licima kao što su : krivica, kazna, kazneni i retributivni sistem, srazmernost kazne stepenu opasnosti učinioca i težine učinjenog krivičnog dela, odmeravanje kazne za dela u sticaju.

4) Sistem maloletničkog krivičnog prava treba da bude podređen kriminalno-političkim ciljevima – a to je vaspitanje maloletnog učinioca krivičnog dela i njegovo prevaspitanje (čime se u prvi plan stavlja princip vaspitavanja, a ne princip kažnjavanja). Na taj način je istaknut specijalno preventivni karakter ove grane prava čime je napušten njegov dotadašnji ''terapeutski'' karakter . U teoriji se stoga ističe da su maloletničke krivične sankcije, u prvom redu mere pomoći, mere socijalizacije sa što manje elemenata prinude, ograničenja prava i slobode i represije, a sve više mere pomoći, brige, nadzora i otklanjanja i predupređivanja smetnji i uslova za njihov normalan i nesmetan razvoj i sazrevanje. To u krajnjoj liniji i odgovara tzv. Havanskim pravilima koje je OUN usvojila 1990. godine koja u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela zahteva isključenje ili svođenje na minimum bilo kakvog oblika lišenja slobode ( član 11. tačka b.).

5) Među krivičnim sankcijama prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primat imaju vaspitne mere nad kaznom koja predstavlja izuzetak izražen u primeni kazne maloletničkog zatvora . Zakon poznaje devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe : 1) mere upozorenja i usmeravanja (koje su u Republici Srbiji zamenile ranije postojeće disciplinske mere), 2) mere pojačanog nadzora i 3) zavodske mere .

6) Maloletničkim zatvorom se može kazniti samo izuzetno stariji maloletnik ako je izvršio teško krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora preko pet godina . Dakle, vaspitne mere su osnovni oblik reagovanja društva prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. Pri tome, u primeni vaspitnih mera treba ići postepeno, stepenasto. Naime, prioritet u primeni imaju blaže vaspitne mere (mere uspozorenja i usmeravanja), a tek potom teže vaspitne mere (mere pojačanog nadzora) i na kraju zavodske vaspitne mere. Štaviše primat u primeni imaju ne krivične sankcije, već njihovi supstituti koji imaju karakter neformalne sankcije pri čemu je i takva primena svedena na najmanju moguću meru .

7) No, pored i umesto krivičnih sankcija moderna krivična zakonodavstva ( Nemačka, Francuska, Slovenija, Bosna i Hercegovina) poznaju različite mere alternativnog karaktera – vaspitne naloge ili uputstva (supstituti krivičnih sankcija) čija se primena preporučuje prema teoriji neintervenisanja kad god je moguće izbegavanje krivičnog pravosuđa preko skretanja krivičnog postupka – diverzionog postupka (diversion) posebno kada se radi o bagatelnom, epizodnom, primarnom, situacionom ili slučajnom kriminalitetu.

To su različite mere sui generis u vidu vaspitnih naloga, upustava, zabrana ili preporuka čiji je cilj da se izbegne ili odloži vođenje krivičnog postupka prema maloletnom učiniocu krivičnog dela. Zapravo cilj je primene ovih mera skretanje postupka prema maloletnim licima sa krivičnog prava na druge grane prava (npr. porodično pravo ili pravo socijalnog staranja). Ovakvo je rešenje u skladu sa članom 40. stav 3. tačka b. Konvencije UN o pravima deteta koja zahteva od država potpisnica da preduzmu mere kad god je moguće i poželjno da se uvedu mere postupanja sa decom i maloletnicima koja su prekršila zakon bez pribegavanja sudskom postupku.

8) Novi zakonski propisi predviđaju sudsku zaštitu maloletnika u postupku izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija umesto ranije postojeće zaštite u upravnom sporu.

9) Nove su i odredbe o nadzoru nad izvršenjem vaspitnih mera. Sudija za maloletnike koji je izrekao vaspitnu meru i javni tužilac za maloletnike vrše nadzor nad sprovođenjem izrečenih vaspitnih mera. U tom smislu oni su dužni da : a) prate rezultate izvršenja izrečene vaspitne mere, b) obilaze maloletnika smeštenog u zavodu ili drugoj ustanovi u koju je maloletnik smešten, v) vrše neposredan uvid i g) razmatraju izveštaje o toku izvršenja izrečene vaspitne mere. Takođe, zakonom je obavezan nadležni organ starateljstva da svakih šest meseci dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja ostalih vaspitnih mera (posebnih obaveza i mera pojačanog nadzora).

No, sudija za maloletnike može zahtevati od organa starateljstva ove izveštaje i u kraćim vremenskim periodima kao što može da ovakve izveštaje zatraži i od drugih stručnih lica ako oni postoje u sudu (socijalnog radnika, psihologa, pedagoga, specijalnog pedagoga i dr). Konačno, uprava zavoda ili druge ustanove u kojoj je maloletnik smešten je dužna da svakih šest meseci sudu i javnom tužiocu za maloletnike dostavlja izveštaj o rezultatima primene izrečene vaspitne mere s tim što se na zahtev suda ovaj izveštaj može dostavljati i u kraćem vremenskom periodu.

10) Na drugačiji način je sada uređena i pomoć maloletniku posle izvršenja zavodskih vaspitnih mera odnosno kazne maloletničkog zatvora. Sada je postinstitucionalni tretman i prihvat maloletnika uređen na drugačiji način gde je potencirana veća uloga i aktivnost nadležnog organa starateljstva. Ovaj organ zapravo za sve vreme trajanja izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija institucionalnog karaktera održava stalnu saradnju i kontakt ne samo za ustanovom u kojom se maloletnik nalazi i sa samim maloletnikom, već i sa njegovom porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za vraćanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo uključivanje u normalan i društevno koristan život i aktivnosti.


5. KARAKTERISTIKE PROCESNOG KRIVIČNOG PRAVA


I u oblasti maloletničkog procesnog prava sa početkom primene 1. januara 2006. godine uneto je niz novih rešenja koja treba da doprinesu uspešnosti i efikasnosti sprovedenog krivičnog postupka prema maloletnim učiniocima krivičnih dela odnosno ostvarenju zakonom propisane svrhe maloletničkih krivičnih sankcija.

1) U našem pravnom sistemu postoje posebni organi maloletničkog krivičnog pravosuđa : posebna odeljenja za maloletničku delikvenciju u policijskim upravama (organima unutrašnjih poslova), posebni javni tužilac za maloletnike i posebni sudija za maloletnike odnosno veća za maloletnike pri okružnom sudu. Sva lica koja postupaju u krivičnom postupku prema maloletnicima moraju da imaju posebna, specijalna znanja iz oblasti o pravima deteta i prestupništvu (delikvenciji) mladih . Veće za maloletnike u prvostepenom sudu je sastavljeno od sudije za maloletnike i dvojice sudija porotnika različitog pola (koji moraju biti iz reda nastavnika, učitelja, vaspitača i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima).

2) Nadležnost suda se utvrđuje prema mestu prebivališta odnosno boravišta maloletnika. Pri tome posebnu i aktivnu ulogu u krivičnom postupku (pri izricanju i izvršenju vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera) imaju i organi vankrivičnog pravosuđa – organ starateljstva .

3) No, u nekim drugim krivičnopravnim sistemima u postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih delstvuju ne samo sudski već i posebni administrativni (upravni) organi : npr. lokalni organi socijalne zaštite (Danska), odbor za dečju zaštitu (Norveška) ili odbor za maloletnike (Škotska).

4) U krivičnom postupku prema maloletnicima organi krivičnog gonjenja i suda imaju široka diskreciona ovlašćenja u pogledu pokretanja, vođenja ili okončanja shodno načelu oportuniteta . Prvo, javni tužilac za maloletnike odnosno sudija za maloletnike mogu odlučiti da izreknu u smislu člana 5. ZOMUKD maloletniku jedan ili više vaspitnih naloga (koji nisu krivične sankcije) umesto da pokrenu krivični postupak ili pak da pokrenuti krivični postupak obustave ako se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna.

5) Drugo, prema članu 58. ZOMUKD javni tužilac za maloletnike u slučaju izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna može da odluči da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka prema maloletnom učiniocu takvog dela ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi krivični postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva.

6) Treće, kada je vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora izrečena maloletniku i toku je njihovo izvršenje, javni tužilac za maloletnike može da odluči da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika ako s obzirom na težinu učinjenog dela i kaznu odnosno vaspitnu meru koja se izvršava ne bi imalo svrhe vođenje krivičnog postupka i izricanje krivične sankcije za drugo delo. U tom slučaju on obaveštava u roku od osam dana oštećenog koji može od veća za maloletnike neposredno višeg suda da zahteva da odluči o pokretanju krivičnog postupka i u ovim slučajevima. Princip korisnosti je primarniji od principa pravičnosti (Justice model) i zaštitničkog principa.

7) Diskreciona ovlašćenja suda za maloletnike sastoje se dalje ne samo u širokoj slobodi pri izboru jedne ili više vaspitnih naloga odnosno vaspitnih mera nego i u mogućnosti da već izrečenu meru zameni drugom pogodnijom merom ili je pak obustavi od daljeg izvršenja ako to zahteva konkretna situacija .

8) Najznačajnije novine u oblasti maloletničkog procesnog krivičnog prava se mogu svesti na sledeće :

a) uspostavljanje isključive nadležnsti okružnog suda u krivičnom postupku prema maloletnicima,

b) specijalizacija svih učesnika (javnog tužioca, sudije, advokata, punomoćnika, radnika organa unutrašnjih poslova) u krivičnom postupku prema maloletnicima,

v) dalje približavanje u procesnom smislu maloletnika i mlađih punoletnih lica,

g) u krivičnom postupku je obavezna odbrana od strane advokata za sva krivična dela maloletnika,

d) pitanje uslovljenog oportuniteta krivičnog gonjenja maloletnih učinilaca krivičnih dela,

đ) isključena je primena mere''policijskog zadržavanja'' prema maloletnom učiniocu krivičnog dela ,

e) redukovanje primene krivičnoprocesne mere pritvora u postupku prema maloletnicima u cilju afirmisanja alternativnih mera. Naime, prema maloletnicima se pritvor može odrediti samo izuzetno i to ako su ispunjeni uslovi iz čl. 142. st. 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) ako se svrha radi čijeg ostvarenja je određen pritvor ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika u prihvatuilište, vaspitnu ustanovu ili drugu sličnu ustanovu iz čl. 66. ZOMUKD,

ž) veći je značaj sednice veća za maloletnike u svim fazama krivičnog postupka za maloletnike,

z) praktičnije je rešeno pitanje naknade troškova krivičnog postupka i ispunjene obaveze iz usvojenog imovinsko-pravnog zahteva oštećenog.


6. UTICAJ MEĐUNARODNIH PRAVNIH AKATA
NA DOMAĆE MALOLETNIČKO KRIVIČNO PRAVO


U osnovi novog sistema maloletničkog krivičnog prava u Republici Srbiji se nalaze određeni standardi predviđeni u više međunarodnih pravih akata koje je usvojila naša zemlja . To su između ostalog sledeći akti :

1) Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine ,
2) Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ,
3) Minimalna standardna pravila za maloletničko krivično pravosuđe (tzv. Pekinška pravila) usvojena od strane OUN 1985. godine ,
4) Pravila UN o zaštiti maloletnika lišenih slobode (tzv. Havanska pravila) iz 1990. godine ,
5) Smernice UN za prevenciju maloletničke delikvencije (tzv. Rijadske smernice) iz 1990. godine,
6) Standardna minimalna pravila UN za alternativne kaznene mere (tzv. Tokijska pravila) iz 1990. godine i
7) Evropska pravila o društvenim sankcijama i merama za sprovođenje maloletničkog krivičnog pravosuđa (tzv. Bečka pravila) iz 1997. godine.

Standardi predviđeni u navedenim međunarodnopravnim aktima koje je potpisala i ratifikovala naša zemlja su inkorporisani i u odredbe novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Za dalji razvoj maloletničkog krivičnog prava od posebnog je značaja Rezolucija XVII Kongresa međunarodnog udruženja za krivično pravo koji je održan u Pekingu 2004. godine u kojoj su između ostalog usvojene sledeće Preporuke :

1) maloletna lica podležu zakonu sa svim njegovim specifičnim karakteristikama. Zbog ovih specifičnosti pravosudni sistem treba da razmatra krivičnu odgovornost maloletnika kao zasebno pitanje u okviru elemenata krivičnog dela,

2) godine starosti za krivičnu odgovornost treba da budu određene na 18 godina, a minimalna godina starosti ne bi trebalo da bude ispod 14 godina u vreme izvršenja krivičnog dela,

3) maloletni prekršioci zakona uglavnom bi trebalo da budu podvrgnuti vaspitnim merama ili drugim alternativnim kaznenim merama koje su usredsređene na rehabilitaciju pojedinca ili ako situacija zahteva u izuzetnim slučajevima na kaznene mere u tradicionalnom smislu,

4) na malolotnike ispod 14 godina mogu se primenjivati samo vaspitne mere,

5) primena vaspitnih ili alternativnih kaznenih mera koje su usmerene na rehabilitaciju mogu biti proširene na zahtev zainteresovanog lica do 25 godine,

6) imajući u vidu krivična dela izvršena od strane lica koja su starija od 18 godina primenjivost posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike može se proširiti do 25 godine starosti,

7) o krivičnoj odgovornosti maloletnih lica moraju odlučivati specijalni sudski organi koji imaju zasebnu nadležnost od onih koje se bave punoletnim licima,

8) odluke suda bi trebalo da budu zasnovane na preliminarnim multidsiciplinarnim sudskim istragama otvorenim za ispitivanje obeju strana i
9) potrebno je poklontii posebnu pažnju interesu žrtava i humanom odnosu prema njima .


7. POJAM I VRSTE MALOLETNIH UČINILACA
KRIVIČNIH DELA


Osnovni predmet maloletničkog krivičnog prava jeste utvrđivanje krivičnopravnog položaja maloletnih lica kao učinilaca krivičnih dela. U tom smislu se kao maloletnik smatra lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina (član 3. ZOMUKD). Lica u uzrastu do 14 godina se nazivaju deca i prema njima se ne mogu primeniti krivične sankcije niti druge krivičnopravne mere. To znači da ona ne mogu da budu aktivni subjekt krivičnog dela .

U savremenom krivičnom pravu granice maloletstva su određene na različit način. Tako čl. 31-32. Krivičnog zakonika Bugarske smatraju decom - lica uzrasta do 14 godina, maloletnike - lica uzrasta od 14 do 18 godina i punoletna lica – uzrasta preko 18 godina . Slično rešenje predviđa i Krivični zakonik Makedonije prema kome su lica uzrasta do 14 godina deca (van krivičnog prava), lica uzrasta od 14 do 16 godina su mlađi maloletnici, a lica uzrasta od 16 do 18 godina su stariji maloletnici . I Krivični zakonik Ruske federacije u čl. 14. određuje da se kao maloletncii smatraju lica koja su u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 14 godina, ali nisu navršila 18 godina.

Član 17. Krivičnog zakonika NR Kine određuje da se krivična odgovornost stiče sa navršenih 18 godina. Lica uzrasta od 14 do 18 godina se blaže kažnjavaju, ali ako takva lica izvrše sledeća krivična dela : namerno ubistvo ili namerno nanesu štetu drugome ili pak izvrše silovanje, razbojništvo, trgovinu opojnim drogama, paljevinu, eksploziju ili trovanje - tada podležu krivičnoj odgovornosti . Slično rešenje poznaje i Krivični zakonik Italije koji predviđa kao minimalnu starosnu granicu za krivičnu odgovorniost maloletnika 14 godina. Lica uzrasta od 14 do 18 godina imaju smanjeni obim krivične odgovornosti (minors), a lica uzrasta od 18 uživaju punu krivičnu odgovornost (adults) .

Grčki krivični zakonik u članu 121. kao decu smatra lica uzrasta do 12 godina, a mlađi maloletnici su lica u uzrastu od 12-17 godina, dok su stariji maloletnici lica uzrasta od 17-21 godina . Član.11. Češkog krivičnog zakonika kao decu smatra lica u uzrastu do 15 godina, a maloletnici su lica uzrasta od 16-18 godina koji su delimično krivično odgovorni za izvršeno krivično delo . Takođe član 122-8. Francuskog krivičnog zakonika određuje da se krivičnopravna sposobnost stiče sa navršenih 13 godina, a lica uzrasta od 13 do 18 godina smatraju se maloletnicima .

Švedski krivični zakonik u šestom odeljku, prvog poglavlja kao donju granice odgovornosti za krivična dela određuje 15 godina . Specifično rešenje predviđa Krivični zakonik Ukrajine u članu 10. Naime, ovaj zakonik propisuje da krivičnoj odgovornosti podležu lica starija od 16 godina. Lica koja su, pak, učinila krivično delo u uzrastu od 14 do 16 godina su krivično odgovorna samo pod uslovom da su učinila teška krivična dela za koja je propisana stroga vrsta i mera kazne (uslovna ograničena krivična odgovornost) kao što su : ubistvo; napad na sudiju, radnika pravosudnog organa ili vojno lice; telesnu povredu; silovanje; krađu; pljačku; razbojništvo; teško huliganstvo (siledžijsko ponašanje); oštećenje važnih privrednih objekata, magistralnih gasovoda i naftovoda, pri otežavajućim okolnostima; namerno uništenje ili oštećenje državne, kolektivne ili lične imovine građana s teškim posledicama i namerno izazivanje železničke nesreće.

Maloletnici se kao učinioci krivičnih dela (što proizilazi iz navedenih zakonskih rešenja) u našoj zemlji dele prema uzrastu na dve kategorije: mlađi i stariji maloletnici. Mlađi maloletnici su lica uzrasta od četrnaest do šesnaest godina, dok su stariji maloletnici lica koja su navršila šesnaest, ali nisu navršila osamnaest godina . Pored njih u određenim slučajevima maloletničko krivično pravo se primenjuje i na mlađa punoletna lica – lica su koja su vreme izvršenja krivičnog dela navršila osamnaest godina, a u vreme suđenja nisu navršila dvadeset jednu godinu.


8. VASPITNI NALOZI


Najznačajnija novina novog maloletničkog krivičnog prava jeste uvođenje alternativnih mera koje treba da vode skretanju krivičnog postupka na druge grane prava (porodično pravo, pravo socijalnog staranja). To su vaspitni nalozi (preporuke ili uputstva) . Osnov za primenu ovih mera proizilazi iz člana 40. stav 3. tačka b. Konvencije UN o pravima deteta koju je 1990. godine potpisala i ratifikovala i naša zemlja. Prema ovako preuzetim obavezama, u krivičnom pravu je potrebno i poželjno da se uvedu mere postupanja sa decom koja su prekršila zakon (i tako učinila u zakonu predviđeno krivično delo) , ali bez pribegavanja sudskom postupku. Tako shvaćeno skretanje postupka označava različite načine, mere i postupke kako bi se mladi sačuvali od štetnog dejstva sudstva za maloletnike odnosno krivičnih sankcija .

Vaspitni nalozi su posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivične sankcije . Naime, prema maloletnom učiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina može se izreći jedan ili više vaspitnih naloga . Svrha je ovih naloga da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi već pokrenuti postupak odnosno da se primenom ovakvog vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika kao i na jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi nastavio sa vršenjem krivičnih dela, posebno kada se radi o bagatelnom ili srednjem kriminalitetu. Dakle ovde se radi o merama isključivo specijalno preventivnog karaktera koje vode izvansudskim oblicima intervencije.

Vaspitne naloge izriču javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ako su ispunjena dva kumulativna uslova : 1) objektivni uslov – da se radi o krivičnom delu za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina i 2) subjektivni uslov – koji se javlja u dva vida : a) da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i b) da postoji određeni odnos maloletnika prema krivičnom delu, ali i oštećenom licu. Vaspitni nalozi se mogu izreći samo maloletnim učiniocima krivičnih dela što znači da je njihova primena isključena prema mlađim punoletnim licima .

Pri izboru vaspitnog naloga nadležni organ naričito uzima u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog lica vodeći računa da se primenom jednog ili više vaspitnih naloga ne omete proces redovnog školovanja ili zaposlenja maloletnika. Ovako određeni nalog može da traje najduže šest meseci pri čemu se izbor, zamena i primena odnosno nadzor u primeni vaspitnog naloga od strane nadležnog organa vrši u saradnji sa roditeljima, usvojiocima ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva. Naše maloletničko krivično pravo poznaje više vrsta vaspitnih naloga u smislu osnovnih postavki restorativne pravde koje omogućuju skretanje sa klasične sudske procedure (član 7. ZOMUKD) . To su :

1) poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem , radom ili na neki drugi način otklonile u celini ili delimično štetne posledice izvršenog krivičnog dela,

2) redovno pohađanje škole ili redovni odlazak na posao,

3) uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja ,

4) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga i

5) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.

Javni tužilac za maloletnike takođe ima mogućnost da svoju odluku o nepokretanju krivičnog postupka shodno načelu oportuniteta gonjenja (čl. 58. ZOMUKD) uslovi pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca kao i samom spremnošću maloletnika da u ostavljenom roku ispuni jedan ili više postavljenih naloga. Zapravo sve dok ne podnese zahtev za pokretanje pripremnog postupka, javni tužilac za maloletnike ima široke diskrecione mogućnosti u pogledu odlučivanja da li će pokrenuti krivični postupak prema maloletniku zbog učinjenog krivičnog dela .

Uvođenje vaspitnih naloga u sistem maloletničkog krivičnog pravosuđa u velikoj meri je promenilo i ulogu oštećenog lica : a) u smislu njegovog aktivnog uključivanja u realizaciju pojedinih vaspitnih naloga, b) oštećeni od pasivne žrtve krivičnog dela i ''nemog posmatrača'' krivičnog postupka preuzme aktivniju ulogu u smislu davanja svoga pristanka za izricanje odnosno praćenja toka izvršenja pojedinih vaspitnih naloga i v) primarni cilj postupanja prema maloletniku predstavlja popravljanje štete nanete žrtvi i reintegracija učinioca krivičnog dela umesto njegovog otuđenja i izolacije iz društva .

Savremeno krivično pravo takođe poznaje različite alternativne mere i postupke skretanja prema maloletnicima.


1. Bosna i Hercegovina


Tako krivično pravo Bosne i Hercegovine ( čl.76-78. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, čl. 80-82. Krivičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine, čl.80-82. Krivičnog zakona Brčko Distrikta BIH i čl. 65-67. Krivičnog zakona Republike Srpske) predviđa vaspitne preporuke koje se mogu izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine ako je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i ako je izrazio spremnost da se pomiri sa oštećenim.

Vaspitne preporuke izriče nadležni tužilac ili sudija za maloletnike sa rokom trajanja do jedne godine. Svrha je ovih preporuka : 1) da se ne pokreće krivični postupak prema maloletnom učiniocu lakšeg krivičnog dela i 2) da se utiče na maloletnika da ubuduće ne vrši krivična dela.

Predviđeno je više vrsta vaspitnih preporuka :

1) lično izvinjenje oštećenom,
2) naknada štete oštećenom,
3) redovno pohađanje škole,
4) rad u korist humanitarne organizacije ili lokalne zajednice,
5) prihvatanje odgovarajućeg zaposlenja,
6) smeštaj u drugu porodicu, dom ili ustanovu,
7) lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i
8) posećivanje određenih vaspitnih, obrazovnih, psiholoških i drugih savetovališta.


2. Crna Gora


Novo krivično pravo Republike Crne Gore posle novele iz jula 2006. godine u čl. 80a-80e. Krivičnog zakonika uvodi sistem vaspitnih naloga kao alternativne mere restorativne pravde. Jedan ili više vaspitnih naloga se mogu izreći maloletnom učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna. Dve su pretpostavke za primenu vaspitnih naloga : 1) priznanje maloletnika da je izvršio krivično delo i 2) odnos maloletnika prema izvršenom krivičnom delu i oštećenom.

Do primene vaspitnih naloga dolazi po slobodnoj oceni suda ili na predlog nadležnog državnog tužioca. Svrha je ovako izrečenog vaspitnog naloga da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi već pokrenuti krivični postupak pri čemu je potrebno da se primenom određenog naloga u dovoljnoj meri utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela. Pri izboru vaspitnog naloga, državni tužilac ili sud uzimaju u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog vodeći računa da se njegovom primenom ne ometa redovno školovanje ili zaposlenje maloletnika. Ovako određeni vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci u kom roku se izrečen nalog može zameniti drugim nalogom ili pak ukinuti.

U članu 80c. KZ RCG predviđeni su sledeći vaspitni nalozi :

1) poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile u celini ili delimično štetne posledice krivičnog dela,
2) redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao,
3) uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja,
4) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju ili odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga i
5) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.


3. Francuska


U Francuskoj je krivičnopravni položaj maloletnika uređen Uredbom o deci delikventima (iz 1945. godine koja je više puta menjana). Prema članu 15-1 Uredbe sud za maloletnike (tribunal pour enfants) može učiniocu krivičnog dela koje je navršilo deset godina da izrekne jednu ili više alternativnih vaspitnih sankcija :

1) oduzimanje predmeta,
2) razne vrste zabrana (zabrana pojavljavanja na mestu izvršenja krivičnog dela, zabrana približavanja oštećenom, zabrana druženja i kontaktiranja sa saučesnikom u krivičnom delu) s tim da ne mogu da traju duže od jedne godine i
3) pogahađanje kurseva građanskog vaspitanja kojima je cilj da maloletnika obuče ili podsete na obaveze iz čl. 15-1, st. 1. tač. 1-6. Uredbe).

Kršenjem ovako postavljenih obaveza ili uputstava sud maloletniku može da izrekne sankciju institucionalnog karaktera (predviđenu u čl. 15. Uredbe) : 1) upućivanje u ovlašćenu javnu ili privatnu ustanovu za vaspitanje ili profesionalno obrazovanje, 2) upućivanje u medicinsku ili medicinsko psihološku ustanovu, 3) predaja službi za pomoć deci i 4) upućivanje u internat prilagođen maloletnicima školskog uzrasta.


4. Nemačka


U Nemačkoj, Zakon o maloletničkom pravosuđu (iz 1974. godine sa izmenama iz 1990. godine) koji se primenjuje na lica izrasta od 14 do 21 godine predviđa tri vrste maloletničkih krivičnih sankcija. To su : 1) vaspitne mere, 2) disciplinske mere i 3) kazna za maloletnike.

Dve su vaspitne mere. To su : a) davanje uputstava – zapovesti ili zabrana kojima se reguliše način života maloletnika. To su : 1) postupanje po uputstvima u odnosu na prebivalište, stanovanje kod određene porodice ili u domu, školovanje ili obavljanje određenog posla, 2) izvršavanje radne obaveze, 3) podvrgavanje nadzoru određenog lica, 4) pohađanje određenih kurseva, 5) nagodba sa oštećenim, 6) zabrana kontakta sa određenim licima, 7) zabrana posećivanja određenih mesta i 8) učestvovanje na predavanje o saobraćaju (čl. 9-10.) i b) obaveza prihvatanja pomoći u smislu Socijanog zakonika.

Nemačko krivično pravo predviđa tri disciplinske mere. To su : a) opomena, b) davanje naloga maloletniku – da nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom, da se izvini oštećenom, da izvrši određene radne obaveze, da plati određeni iznos novca u korist opštekorisne ustanove (čl. 15.) i v) maloletnički zatvor – zatvor u slobodne dane ili vikedom, zatvor u kratkom trajanju i zatvor u dugom trajanju od jedne do četiri nedelje (čl.16). Najteža vrsta maloletničkih krivičnih sankcija je kazna za maloletnike koja se izriče u trajanju od šest meseci od pet godina, a samo izuzetno do deset godina.

No, i ovde postoji više mogućnosti za skretanje krivičnog postupka. Tako državni tužilac u prethodnom krivičnom postupku može da odustane od gonjenja u tri slučaja :

1) bez saglasnosti sudije za maloletnike ako se radi o bagatelnom krivičnom delu pri čemu je krivica učinioca ocenjena kao neznatna, a ne postoji javni interes za gonjenje takvog lica,

2) ako je u toku izvršenje izrečene vaspitne mere za neko ranije izvršeno krivično delo i

3) ako državni tužilac predloži sudiji za maloletnike da maloletnika samo opomene ili mu izda određeni nalog ( kao vrste disciplinskih mera) pod uslovom da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i ako državni tužilac smatra da je primena neke od alternativnih mera neohodna, a podizanje optužbe nije preporučljivo (čl. 43-46.).

Ako je pak krivični postupak prema maloletniku već pokrenut, sudija za maloletnike u saglasnosti sa državnim tužiocem može privremeno da ga obustavi te da maloletniku odredi rok do najviše šest meseci u kome mora da postupi po određenim uputstvima i nalozima odnosno obavezama u skladu sa vaspitnim merama. Ukoliko maloletnik ispuni sve postavljene obaveze u postavljenom roku, krivični postupak se obustavlja.


5. Slovenija


U Sloveniji, Krivični zakonik iz 1995. godine u čl. 77. kao posebnu vrstu vaspitnih mera predviđa uputstva i zabrane za maloletnika :

1) da se izvini oštećenom,
2) da se izmiri sa oštećenim,
3) da redovno pohađa školu,
4) da se osposobljava za određeni poziv,
5) da prihati određeno zaposlenje,
6) da se smesti u određenu porodicu, dom ili drugo mesto,
7) da obavi posao u korist humanitarnih organizacija,
8) da se leči,
9) da posećuje određena savetovališta,
10) da učestvuje u programima socijalnog treninga,
11) da završi kurs poznavanja saobraćajnih propisa.

Jednu ili više ovih mera sud može izreći maloletniku ako je to dovoljno da se utiče na njega i njegovo ponašanje pri čemu se posebno ceni njegova spremnost na saradnju. Ovako izrečena uputstva i zabrane mogu da traju najduže jednu godinu.



9. ZAKLJUČAK


Zaokružujući reformu kaznenog prava krajem 2005. godine, Republika Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Hrvatska), pa je na poseban, specifičan način odredila krivičnopravni status maloletnika . Ta specifičnost se ogleda u više pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čime su maloletnici u svom krivičnopravnom položaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica kao učinilaca krivičnih dela, 2) odredjena je posebna nadležnost okružnih sudova za postupanje u krivičnim predmetima maloletnih učinilaca krivičnih dela, 3) predvidjena je obavezna specijalizacija lica koja u organima krivičnog pravosudja učestvuju u krivičnom postupku prema malololetnim učiniocima krivičnih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - ‘’sertifikata’’) i 4) pored krivičnih sankcija zakon je prema maloletnim učiniocima krivičnih dela predvideo mogućnost izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) – kao sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili vođenje krivičnog postupka.

Na taj način su sve odredbe materijalnog, procesnog i izvršnog karaktera u odnosu na maloletnike kao učinioce krivičnih dela izdvojene u posebnu celinu koja se uslovno može nazvati ‘’maloletničko krivično pravo’’. Ovakvo rešenje svakako predstavlja kvalitetni pomak u zakonskoj regulativi prema maloletnim učiniocima krivičnih dela odnosno maloletnim licima kao oštećenima (žrtvama krivičnih dela). Ono što predstavlja posebnu novinu u inaugurisanom krivičnopravnom položaju maloletnika u Republici Srbiji svakako je uvodjenje niza posebnih mera – vaspitnih naloga (koje poznaje niz uporednih krivičnopravnih sistema) koje treba da pojačaju diverzioni karakter novog sistema maloletničkog krivičnog prava koji utemeljuje sistem ‘’restoratitivne pravde’’ u kome se ističe preventivni, vaspitno-pedagoški karakter ove grane prava.

Kratko vreme primene novog sistema maloletničkih krivičnih sankcija ne daje dovoljno osnova za procenu efikasnosti propisanih rešenja, ali je za očekivati da će zakonita, efikasna, kvalitetna primena ovih rešenja doprineti smanjenju učešća maloletnika u strukturi i dinamici kriminaliteta. Uostalom stručna javnost to i očekuje.
Pridruži nam se na Faceu Prati pravsthr na Twitteru Prati pravsthr preko RSSa